PRIJIN TRENER IZ RODNOG GRADA OTKRIO SVE O NJOJ: Ovaj detalj niko nije znao: Evo čime se bavila pre pevanja (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborProteklog vikenda put nas je odveo u Beli Manastir, mesto u Hrvatskoj koje je poslednjih godina za mnoge postalo prepoznatljivo po jednom imenu - Aleksandra Prijović.
Iako je danas jedna od najvećih muzičkih zvezda u regionu i puni najveće dvorane i stadione, upravo je u ovom malom gradu provela deo detinjstva i napravila prve korake koji će je kasnije odvesti na estradnu scenu.
Imala dobar servis
Ovde nema glamura velikih gradova, reflektora, luksuznih automobila i ogromnih bilborda kakvi danas prate popularnu pevačicu. Umesto toga, tu su mirne ulice, komšije koje je pamte kao devojčicu i mesta na kojima je odrastala. Upravo zato je obilazak Belog Manastira svojevrsno putovanje kroz prošlost jedne od najpopularnijih muzičkih zvezda današnjice.
Naša prva stanica bila je škola koju je Aleksandra pohađala. Budući da je leto, školsko dvorište i učionice bili su prazni, ali smo uspeli da obiđemo sportsku salu u kojoj se nekada čuo dečji žamor. Prija je baš tu nekada trenirala odbojku. Put do sale nije bio slučajan. Tamo nas je čekao čovek koji je Aleksandru upoznao u periodu kada je bila devojčica. On je njen nekadašnji trener odbojke Milan Petrović.
Reportaža
Dobro se seća pevačice i kaže da je još tada bilo jasno da je bila dete koje se ne predaje lako.
- Tako je, ja sam Aleksandri bio trener. Što se odbojke tiče, imala je jako dobar servis, oštar i precizan. Kad uočiš najslabiju kariku u protivničkom timu i kažeš joj da gađa, ona ga gađa nepogrešivo. Imala je praćku, što bi se reklo. Bila je osmi razred kada je trenirala - priseća se Milan.
Kako nam priča, Aleksandra je odbojku volela i sport joj je ozbiljno značio. Nije bila neko ko je na trening dolazio samo zbog društva, već je želela da se pokaže i izbori za svoje mesto u ekipi.
- Dete se uvek borilo. Što se sporta tiče, volela je odbojku. Imala je ruku za servis i pogodi u kvadrat ako hoćeš. Bila je precizna - dodaje on.
Ipak, iako je sport bio deo njenog odrastanja, muzika je, po svemu sudeći, od samog početka bila njena velika ljubav. Milan se priseća trenutaka kada bi se sezona završila, a ekipa otišla na zajedničko druženje.
- Svake godine, kada je završnica sezone, uvek smo išli u restoran i ona nam je pevala. Onda se videlo da je talenat. Baš je volela da peva - kaže Petrović dok nas vodi prema sali u kojoj je Aleksandra trenirala.
U njegovom sećanju ostala je kao vredna, borbena i talentovana devojčica, a posebno pamti njenu sportsku upornost.
Rodna gruda
- Davno je bilo kada sam prestao da budem trener. Ja sam radio sa tom ekipom dosta dugo. Jedan sam od osnivača odbojkaškog kluba. Napravili smo ženski odbojkaški klub. Curice nisu imale mnogo izbora kojim sportom da se bave. Bilo ih je osamdesetak. Napravili smo izbor, a Aleksandra je bila sportski tip. Videlo se da bi mogla nešto i da uradi - kaže Milan.
Mirna ulica
Od sportskog terena put nas je dalje odveo do njene rodne kuće. Ulica je bila mirna, a u skromnom domu nije bilo nikoga. Automobil koji je, kako nam kažu, obično parkiran ispred kuće ovog puta nije bio tu. Ipak, komšija koji živi prekoputa ljubazno nam je otvorio vrata svog dvorišta za razgovor. U prvom trenutku bio je pomalo sumnjičav, jer mu nije bilo jasno zbog čega se interesujemo za kuću prekoputa. Kada smo mu objasnili da smo došli zbog priče o Aleksandri, lice mu se promenilo.
O pevačici nije želeo mnogo da govori, ali ono što je rekao bilo je dovoljno da se shvati da je se ljudi iz kraja sećaju po lepom.
- Divna je Aleksandra. Odrasla je s mojim sinom. Zaista sve najlepše mogu da kažem. Nema nikoga kod kuće, ali ne volimo da govorimo mnogo - rekao nam je komšija.
Ipak, iz njegovog tona jasno se vidi da je ponosan na ono što je Aleksandra postigla.